Criminal liability of legal persons

Abstract

The purpose of this dissertation is to analyse the institute of corporate criminal liability. The introduction of a rule by which not only natural but also legal persons (who have achieved or could have achieved unlawful material gain from an illegal act) could be punished by criminal sanctions is an important change in legal systems based on the continental European tradition. The legislation of most European countries (with the exception of some, such as Germany and Italy, which still oppose corporate criminal liability on principle) have been reformed (in the second half of the 20th century and especially in the last 30 years) in order to include norms of corporate criminal liability. The fact that a large number of states have decided to start punishing corporations with criminal sanctions is the result of an objective examination of social reality, which has unequivocally shown that serious crimes are continually committed on behalf of and for the gain of legal persons, and that those acts inflict serious damage to states, society and individuals. The problem of corporate crime and the legal response to it has become a global and regional issue, which has led to the adoption of many conventions and other legal documents that commit or recommend the signatory states to introduce efficient sanctions for corporate crimes. Serbian legislation introduced corporate criminal liability in late 2008, after it was adopted in most European legislations, including all former Yugoslav states. Nonetheless, four years after the adoption of the Corporate Criminal Liability Act, not a single legal proceeding against a legal person charged with committing a criminal act has been conducted. Bearing this in mind, a serious issue arises: is our legal system capable of providing an adequate response to corporate crime challenges? The problem described above could be divided into a series of questions and dilemmas (which range from questions of principle to almost purely practical matters) which demand academic examination and explication. The main objective of this dissertation is to provide a serious and academic analysis of corporate criminal liability in Serbian legislation, to highlight its advantages and disadvantages, and also to consider the extent to which it has been harmonized with international recommendations, comparative legislations, and leading theoretical approaches. Having this objective in mind, the introductory part of the dissertation analyses the criminological dimension of the phenomenon in order to show the extent of the social danger that it entails. The author also provides arguments in favour of and against punishing corporations with criminal sanctions, bearing the criminological facts in mind.

Ова докторска теза је посвећена разматрању института одговорности правних лица за кривична дела. Увођење правила по ком за кривична дела не одговарају само физичка већ и правна лица која су стекла или могла стећи корист од извршења конкретног дела, представља важан новитет у правним системима који почивају на европско-континенталној правној традицији. Кривична законодавства европских земаља (изузимајући поједине земље, попут Немачке и Италије, које се и даље принципијелно противе кажњавању правних лица кривичним санкцијама) су се, у другој половини XX века, а нарочито у последњих тридесетак година, махом реформисала како би у систем кривичног права уврстила и правила о одговорности и санкционисању корпорација. Чињеница да се велики број земаља одлучио за поменуте законодавне промене је последица објективног сагледавања криминолошке реалности, која недвосмислено показује како се у име и за рачун правних лица учестало врше тешка кривична дела, која производе озбиљну штету државама, друштву и појединцима и представљају велику опасност по савремени свет. Проблем криминалитета правних лица и проналажења адекватног нормативног оквира за његово сузбијање препознат је стога и на глобалном и регионалном нивоу, о чему сведоче бројне конвенције које захтевају од држава потписница кажњавање правних лица ефикасним и одвраћајућим санкцијама. Српско законодавство је прихватило принцип кажњивости правних лица за кривична дела тек крајем 2008. године, након што је већина европских земаља (као и све земље Западног Балкана) то већ учинила. Ипак, четири године касније, није забележен ниједан судски поступак против правног лица окривљеног за кривично дело, по чему заостајемо не само за земљама ЕУ, већ и неким државама у региону. Имајући ово у виду, остаје неизвесно је да ли је, у којој мери и на који начин, наш правни поредак у стању да адекватно одговори на изазове које поставља феномен криминалитета правних лица. Наведени проблем се може разложити на низ питања, дилема и недоумица, на која правна и њој сродне науке требају да одговоре, почев од принципијелних (оправданост делимичног одступања од традиционалних начела кривичног права) до крајње практичних (могућности ефикасне примене законских норми и постизања ефеката генералне и специјалне превенције према колективитетима).