Požari su oduvek predstavljali ozbiljan izvor ugrožavanja bezbednosti ljudi i njihove imovine. Pored preduzimanja svih preventivno-tehničkih mera i radnji, potrebno je i unaprediti bezbednosnu kulturu ljudi. Iz tih razloga, autori u radu iznose rezultate kvantitativnog istraživanja percepcije građana o požarima u stambenim objektima na području grada Beograda. Cilj istraživanja predstavlja naučna eksplikacija uticaja demografskih i socio-ekonomskih karakteristika građana na nivo percepcije rizika o požarima. Višeetapnim slučajnim uzorkovanjem, anketirano je 322 ispitanika u periodu od početka do kraja jula 2017. godine. Rezultati istraživanja pokazuju da je nivo percepcije verovatnoće nastanka požara najniži za period od godinu dana (M=2.12), zatim za period od pet godina (M=2.26), a najviši za period od 10 godina (M=2.35). Ocena individualne pripremljenosti iznosi M=2.77, zatim lokalne zajednice M=2.79 i na kraju države M=3.42. Kada je reč o posledicama, najviše ispitanika ističe da b...i im požar mogao prouzrokovati materijalne posledice (M=2.77), zatim povrede (M=2.49) i na kraju gubitak života (2.00) itd. Polazeći od dobijenih rezultata, potrebno je koncipirati strategije i kampanje usmerene ka podizanju nivo pripremljenosti građana za reagovanje u takvim situacijama.
TY - JOUR
AU - Cvetković, Vladimir M.
AU - Filipović, Marina
PY - 2018
UR - http://rhinosec.fb.bg.ac.rs/handle/123456789/383
AB - Požari su oduvek predstavljali ozbiljan izvor ugrožavanja bezbednosti ljudi i njihove imovine. Pored preduzimanja svih preventivno-tehničkih mera i radnji, potrebno je i unaprediti bezbednosnu kulturu ljudi. Iz tih razloga, autori u radu iznose rezultate kvantitativnog istraživanja percepcije građana o požarima u stambenim objektima na području grada Beograda. Cilj istraživanja predstavlja naučna eksplikacija uticaja demografskih i socio-ekonomskih karakteristika građana na nivo percepcije rizika o požarima. Višeetapnim slučajnim uzorkovanjem, anketirano je 322 ispitanika u periodu od početka do kraja jula 2017. godine. Rezultati istraživanja pokazuju da je nivo percepcije verovatnoće nastanka požara najniži za period od godinu dana (M=2.12), zatim za period od pet godina (M=2.26), a najviši za period od 10 godina (M=2.35). Ocena individualne pripremljenosti iznosi M=2.77, zatim lokalne zajednice M=2.79 i na kraju države M=3.42. Kada je reč o posledicama, najviše ispitanika ističe da bi im požar mogao prouzrokovati materijalne posledice (M=2.77), zatim povrede (M=2.49) i na kraju gubitak života (2.00) itd. Polazeći od dobijenih rezultata, potrebno je koncipirati strategije i kampanje usmerene ka podizanju nivo pripremljenosti građana za reagovanje u takvim situacijama.
PB - Ministarstvo odbrane Srbije - Vojnoizdavački zavod, Beograd
T2 - Vojno delo
T1 - Ispitivanje percepcije rizika o požarima u stambenim objektima - demografski i socio-ekonomski faktori uticaja
VL - 70
IS - 5
SP - 82
EP - 98
DO - 10.5937/vojdelo1805082C
ER -
@article{
author = "Cvetković, Vladimir M. and Filipović, Marina",
year = "2018",
url = "http://rhinosec.fb.bg.ac.rs/handle/123456789/383",
abstract = "Požari su oduvek predstavljali ozbiljan izvor ugrožavanja bezbednosti ljudi i njihove imovine. Pored preduzimanja svih preventivno-tehničkih mera i radnji, potrebno je i unaprediti bezbednosnu kulturu ljudi. Iz tih razloga, autori u radu iznose rezultate kvantitativnog istraživanja percepcije građana o požarima u stambenim objektima na području grada Beograda. Cilj istraživanja predstavlja naučna eksplikacija uticaja demografskih i socio-ekonomskih karakteristika građana na nivo percepcije rizika o požarima. Višeetapnim slučajnim uzorkovanjem, anketirano je 322 ispitanika u periodu od početka do kraja jula 2017. godine. Rezultati istraživanja pokazuju da je nivo percepcije verovatnoće nastanka požara najniži za period od godinu dana (M=2.12), zatim za period od pet godina (M=2.26), a najviši za period od 10 godina (M=2.35). Ocena individualne pripremljenosti iznosi M=2.77, zatim lokalne zajednice M=2.79 i na kraju države M=3.42. Kada je reč o posledicama, najviše ispitanika ističe da bi im požar mogao prouzrokovati materijalne posledice (M=2.77), zatim povrede (M=2.49) i na kraju gubitak života (2.00) itd. Polazeći od dobijenih rezultata, potrebno je koncipirati strategije i kampanje usmerene ka podizanju nivo pripremljenosti građana za reagovanje u takvim situacijama.",
publisher = "Ministarstvo odbrane Srbije - Vojnoizdavački zavod, Beograd",
journal = "Vojno delo",
title = "Ispitivanje percepcije rizika o požarima u stambenim objektima - demografski i socio-ekonomski faktori uticaja",
volume = "70",
number = "5",
pages = "82-98",
doi = "10.5937/vojdelo1805082C"
}
Cvetković, V. M.,& Filipović, M. (2018). Ispitivanje percepcije rizika o požarima u stambenim objektima - demografski i socio-ekonomski faktori uticaja.
Vojno delo
Ministarstvo odbrane Srbije - Vojnoizdavački zavod, Beograd., 70(5), 82-98.
https://doi.org/10.5937/vojdelo1805082C
Cvetković VM, Filipović M. Ispitivanje percepcije rizika o požarima u stambenim objektima - demografski i socio-ekonomski faktori uticaja. Vojno delo. 2018;70(5):82-98
Cvetković Vladimir M., Filipović Marina, "Ispitivanje percepcije rizika o požarima u stambenim objektima - demografski i socio-ekonomski faktori uticaja" Vojno delo, 70, no. 5 (2018):82-98,
https://doi.org/10.5937/vojdelo1805082C .
